Glavni program za studente završnih godina fakulteta realizuje se u DAUS-u od akademske 1998/1999. godine. Na Glavni program svake godine se upisuje tridesetpet talentovanih studenata. Na Glavnom programu postoji jedan obavezan modul - Građansko društvo. Ostali moduli su izborni i studenti biraju tri od pet izbornih modula.

Sadržaji sa Glavnog programa uvršteni su u program Multidisciplinarnih dodiplomskih studija za akademsku 2007/2008. godinu.

Voditelj modula: prof. dr Čedomir Čupić, Fakultet političkih nauka
Demonstrator: Mirko Popović, Filozofski fakultet

Cilj
Cilj modula je da studente informiše o građanskim vrednostima i gradi svest o demokratiji i važnosti aktivnog učešća u civilnom društvu, koje je naročito značajno za tranzicioni period. Sadržina modula omogućiće studentima da steknu bazično teorijsko znanje o demokratskom građanstvu.

Način rada
Metod koji se primenjuje na ovom modulu podrazumeva aktivni dijalog studenata sa predavačima i među studentima samim. Za svako predavanje studenti dobijaju rezime predavanja sa ključnim tezama. Predavači raspolažu sa 30 minuta u okviru kojih treba da studente upoznaju sa temom, dok je preostalo vreme predviđeno za dijalog.

Program

1. Teorijska utemeljenost, vrednosni i praktični temelji građanskog društva
2. Oblici demokratije i društava u tranziciji
3. Tradicionalizam i autoritarnost kao prepreke razvoju civilnog društva
4. Populizam, monizam i pluralizam u političkom životu
5. Moderna država i podeljeni suverenitet
6. Demokratski poredak i granice slobode: upotreba nasilja u politici
7. Politički dijalog i tolerancija
8. Autonomije i autonomija univerziteta u civilnom društvu
9. Sloboda medija i javno mnjenje
10. a) Država, međunarodno i kosmopolitsko pravo
    b) Tema po izboru studenata
11. a) Granice demokratije
    b) Tema po izboru studenata

Voditelj modula: mr Vladimir Pavićević, Fakultet političkih nauka
Demonstratorka: Jelena Manić, Filozofski fakultet

Cilj
Cilj modula je da studente upozna sa procesom evropskih integracija kroz njegov pravni, ekonomski i politikološki aspekt. Naročita pažnja usmerena je na mehanizme odlučivanja i rešavanja problema koji nastaju u okviru kreiranja i realizacije različitih politika EU.

Način rada
Osim kroz predavanja, studenti na modulu imaće priliku da stiču znanja o procesu evropskih integracija učestvujući u simulacijama i radionicama koje se odnose na fundamentalne aspekte funkcionisanja Evropske unije.

Program

1. Ideja Evrope i razvoj evropskih integracija nakon Drugog svetskog rata
2. Pravni karakter Evropske unije
3. Simulacija rada Saveta ministara
4. Izvori komunitarnog prava
5. Radionica: Analiza sekundarnih izvora komunitarnog prava
6. Ekonomsko uređenje Evropske unije
7. Uloga Evropskog suda pravde u razvoju evropskih integracija
8. Zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije
9. Strategija Srbije za priključenje Evropskoj uniji
10. Koheziona politika i strukturni fondovi Evropske unije
11. Ustav za Evropu

Voditelj modula: dr Dejan Šoškić, Ekonomski fakultet
Demonstrator: Nikola Živković, Fakultet političkih nauka

Cilj
U okviru modula "Tržišna privreda", studenti BOŠ-a otkrivaju mehanizme sistema stvaranja novih vrednosti u privredi. Stvorene nove vrednosti namenjene su potrošnji svih članova društva, radi njihovog individualnog i kolektivnog, materijalnog i duhovnog opstanka i napretka. Modul će težiti da na jednostavan i pristupačan način osvetli principe tržišnog privrednog sistema koji se, kroz istorijske pokušaje i pogreške, ispostavio kao dugoročno najefikasniji. Tržišna privreda u svojim različitim formama, predstavlja bazu demokratske društvene nadgradnje. U tom smislu, može se reći da konkurencija ideja i programa, partija i pojedinaca ima svoju osnovu u konkurenciji roba, rada i kapitala. Po pravilu, na srednji i dugi rok, tržišna privreda i demokratija idu zajedno, i prožimajući se čine osnovu modernih društvenih sistema. Osnovni cilj ovog modula je da pripremi polaznike na okruženje tržišne privrede koju naša zemlja, uz decenijsko kašnjenje, ubrzano razvija.

Način rada
Svaka tema bi trebalo da bude izlagana na pristupačan način uz slobodna pitanja, diskusiju i polemike polaznika. Studenti će dolaziti na časove pripremljeni za temu, u čemu će im pomoći i materijali koje će dobiti da pročitaju pre svakog predavanja. Za svaki čas će se odrediti grupa od 3 do 4 studenta, koja će obraditi ključne stručne termine vezane za naredni čas. - prvih 5 do 10 minuta studenti članovi radnih grupa iznose ostalim studentima svoje viđenje zadatih ključnih pojmova za predavanje uz komentare predavača; - narednih 40 do 50 minuta, predavač izlaže svoje gledište, uz dozvoljeno prekidanje pitanjima polaznika; - poslednjih 30 do 45 minuta ostavljeno je za pitanja i diskusiju; - na kraju časa, svi polaznici i predavač daju svoju anonimnu ocenu od 1 do 5 o tome koliko su uspešno članovi radnih grupa prikazali zadate ključne pojmove na početku časa. Najbolje ocenjena radna grupa biće javno pohvaljena i prigodno nagrađena na kraju semestra.

Program

1. Osnovni principi i mehanizmi tržišne privrede
2. Finansijsko tržište - novac i kapital
3. Tržište rada - ljudski resursi
4. Ekonomska politika - borba za održivi rast
5. Centralna banka i poslovne banke
6. Menadžment - umetnost poslovodstva
7. Marketing - kult tržišta
8. Pravo i tržišna privreda
9. Nacionalizacija, privatizacija, tranzicija
10. a) Trgovina u tržišnoj privredi
    b) Ekonomske i finansijske krize
11. a) Evropski integracioni procesi
    b) Optimalni režim deviznog kursa

Voditelj modula: prof. dr Ratko Božović, Fakultet političkih nauka
Demonstratorka: Nelica Pavlović, Filozofski fakultet

Cilj
Cilj modula je da se studenti upoznaju sa igrom kao fundamentalnom kategorijom postojanja. Polazi se od pretpostavke da je homo ludens u savremenoj kulturi ozbiljno ugrožen, gde se nameće potreba revalorizacije ideje o igri kao nezaobilaznoj vrednosti i temelju kulture. Takve teme zanemarene su u programima univerziteta, tako da bi, preko ovog programa, bila popunjena jedna važna praznina u univerzitetskoj nastavi.

1. Definicija igre
2. Klasifikacija igara
3. Igra i kultura
4. Igra i jezik
5. Igra i umetnost
6. Parateatarska igra
7. Ritual: između pravila i slobode
8. Obred - tajna koja se igra
9. Igranje grada
10. Politička igra
11. a) Igra i nove forme društvenosti
    b) Dijalog: igra pitanja i odgovora

Voditelj modula: mr Vladimir Pavićević, Fakultet političkih nauka
Demonstratorka: Ana Rakićević, Filološki fakultet

Cilj
Cilj ovog modula je da studente poduči metodama i "know-how"-u iz oblasti akademskog pisanja. Akademsko pisanje zahteva određene standarde koji se tiču strukture, stila, preporuka i kritike. Cilj je da se ove veštine približe studentima, tako da oni mogu da ih samopouzdano koriste na poslediplomskim kursevima u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, gde je ovakvo znanje standardno i obavezno.

Dodatni cilj ovog kursa je da se poboljša kvalitet stila pisanja studenata BOŠ-a. Studenti se podstiču na analizu i kritiku informacija i znanja, pre nego na jednostavno publikovanje sekundarnih izvora.

1. Pre nego što počnete da pišete razmislite o cilju i publici
2. Organizacija i raspored informacija
3. Kritika kvalitativnog i kvantitativnog istraživačkog pristupa
4. Pisanje radne verzije
5. Grupisanje izvora
6. Pisanje pisama i memoranduma
7. Pisanje zapisnika i izveštaja sa sastanaka
8. Pisanje pisanog rada na ispitu
9. Analiza stila pisanja
10. Pisanje teze
11. Objavljivanje pisanih radova, pitanja i odgovori

Cilj
Cilj ovog modula je upoznavanje studenata sa veštinama koje su im neophodne za njihovu dalju karijeru i profesionalni angažman. Sticanje ovih veština je od posebnog značaja za studente, jer one nisu deo nastavnog plana u formalnom sistemu obrazovanja.

::: Retorika

Cilj
Cilj ovog modula je poboljšanje govornih sposobnosti studenata koja mogu biti od koristi i u svakodnevnoj komunikaciji i u javnom obraćanju. Studentima se prenose znanja i iskustva o tome šta je govor, kakva je njegova moć, koje su njegove zamke i koje su prednosti jednostavnog, jasnog i razgovetnog govora. Cilj je da se studenti oslobode, opuste i otkriju svoje strahove i prepreke koje sami stvaraju pri govoru.

Nastavni metod
Svaki čas se sastoji iz tri dela: osnovnog predavanja, grupnih i pojedinačnih vežbi studenata i improvizacija studenata. Pojedine vežbe studenata snimaju se video kamerom radi zajedničkog pregledanja i ukazivanja na greške.

Program

Predavanje I deo: Šta je retorika, a šta je naš cilj?
Predavanje II deo: Predstavljanje;
Vežba broj 1: Predstavljanje studenata;
Vežba broj 2: Improvizacija: predstavljanje sa elementima ispovesti;
Predavanje III deo: Disanje - temelj govora;
Vežba broj 3: Disanje;

Prepreke i problemi govora

Vežba broj 1: Disanje;
Vežba broj 2: Glas - izgovor;
Predavanje I deo: Retorika - istorija (primeri);
Predavanje II deo: Prepreke u govoru - trema, strah;
Vežba broj 3: Razgovor sa studentima o problemima i preprekama koje imaju u govoru;
Predavanje III deo: Savladavanje prepreka - koncentracija, energija;

Okolnosti govora

Vežba broj 1: Disanje;
Vežba broj 2: Glas - izgovor, azbuka – izgovor;
Predavanje I deo: Okolnosti govora - ko, gde, kada, radi čega?
Predavanje II deo: Glas - jačina, intenzitet, tempo, melodija;
Vežba broj 3: Improvizacije studenata - glas (varijante);

Radnja i način govora

Vežba broj 1: Disanje;
Vežba broj 2: Glas, azbuka, rečenica – izgovor;
Predavanje I deo: Radnja - šta govorim?
Predavanje II deo: Način - kako govorim?
Predavanje III deo: Ubeđivanje i uverljivost;
Vežba broj 3: Improvizacije studenata - lažemo sebe i druge;

Priprema govora i kazivanje

Vežba broj 1: Disanje, glas, azbuka, rečenica;
Predavanje: Priprema govora od ideje do kazivanja;
Vežba broj 2: Improvizacije studenata - govorim u svoje ime (izjava);
Vežba broj 3: Improvizacije studenata - govorim kao neko drugi (imitacija);

Govor tela

Vežba broj 1: Disanje, glas, azbuka, rečenica;
Predavanje I deo: Govor tela - gest, pokret;
Predavanje II deo: Moć slušanja;
Vežba broj 2: Improvizacije studenata: govor - tema koju ne znam;
Vežba broj 3: Improvizacije studenata: govor - tema koju znam;
Predavanje III deo: O literaturi retorike;

Rasprava i poslovna komunikacija

Vežba broj 1: Disanje, glas, azbuka, rečenica;
Predavanje I deo: Rasprava - pobeda u raspravi;
Predavanje II deo: Poslovna komunikacija;
Vežba broj 2: Improvizacije studenata - poslovni razgovor;
Završni čas Vežbe studenata.

::: Poslovna kultura

Voditelj modula: prof. dr Ljubiša Rajić, Filološki fakultet
Demonstrator: Vladeta Milin, Filozofski fakultet

Modul je tematski podeljen na dva bloka: teorijski i praktični. Teorijski deo se obrađuje u jesenjem semestru (4 dvočasa) u okviru Veština I, a praktični deo se realizuje u prolećnom semestru (3 dvočasa) u okviru Veština II.

Cilj
Cilj nastave poslovne kulture je da se polaznici osposobe da:

• odrede osnovne parametre situacije u kojoj se nalaze;
• odrede osnovne postupke za započinjanje, održavanje i završavanje pisanog i usmenog opštenja u datim situacijama na optimalan način i uz najmanje moguće smetnje;
• savladaju tehnike sticanja znanja;
• savladaju tehniku pisanja radova.

Ovako osmišljen, kurs je eklektičkog karaktera i daje znanja iz oblasti koje nisu obuhvaćene drugim vidovima nastave.

Nastavni metod

• Predavanja
• Uvod u temu Vežbanja: Rasprava tokom i nakon predavanja; analiza situacija i parametara u prvom bloku; rešavanje praktičnih oglednih problema u drugom, trećem i četvrtom bloku.
• Samostalan rad: Analize stvarnih i konstruisanih situacija; izrada koncepta i pisanje najmanje jednog rada

Program

1. Kultura i opštenje
   1.1. Kultura (Kultura i kulture; Znanje o kulturi; Kultura i vrednovanje; Kultura tržišta; Kultura spoljnih odnosa)
   1.2. Opštenje kao proces (Opštenje i razumevanje; Jezičko opštenje; Nejezičko opštenje)
   1.3. Društvo i opštenje (Svetonazor i opštenje; Grupa i pojedinac u opštenju)
   1.4. Premošćavanje razlika (Mostovi između kultura; Prilagođavanje parametara)
2. Tipovi opštenja i situacije opštenja
   2.1. Pismeno opštenje
   2.2. Usmeno opštenje
   2.3. Interno i eksterno opštenje
   2.4. Situacije opštenja (Sastanci; Pregovori; Tehnike manipulacije)

Voditelj modula: dr Milan Vukomanović, Filozofski fakultet
Demonstrator: Nelica Pavlović, Filozofski fakultet

Cilj
Glavni cilj ovog modula je da se studenti upoznaju s religijskim fenomenima u njihovim raznorodnim društvenim, kulturnim, istorijskim i drugim pojavnim oblicima. Od studenata se očekuje da ispolje osetljivost prema razlikama, prema velikom broju kultura i religijskih tradicija među kojima živimo, kako u lokalnom tako i globalnom okruženju. Ta vrsta senzibilnosti će se kontrastirati sa monističkim, tradicionalističkim pogledom na svet koji je najčešće u opreci sa dominantnim tendencijama savremenog društva. Studentima će stoga biti pružena prilika da, pored vlastite tradicije, vide i Druge u njihovoj, drukčijoj perspektivi. Pored toga, posebna pažnja je posvećena nekim pitanjima od značaja za status religija u državama na prostoru bivše Jugoslavije: dijalog i pomirenje religijskih zajednica nakon rata, debata oko religijskog obrazovanja u javnim školama, prezentacija religijskih sadržaja u medijima, problem religijskih sloboda i slično.

Program

1. Kako razumeti i proučavati religjije danas?
2. Judaizam u orahovoj ljusci
3. »Druga jevanđelja«: Pravoverje i jeres u ranom hrišćanstvu
4. Susretanja, granice i širenja religija u savremenom svetu
5. Religija i društvo u savremenoj Kini
6. Tribina: Balkanski idoli
7. Religija i ekologija
8. Religija i teorije zavere
9. New Age: nevidljiva religija 21. veka
10. Religije i sukobi
11. Od izdajnika do sveca – Nikolaj Velimirović u kolektivnom pamćenju

Voditelj modula: dr Dejan Erić, Bankarska akademija
Demonstrator: Marija Ilić, Saobraćajni fakultet

Cilj
Nemoguće je govoriti o otvaranju prema svetu, širim društvenim i ekonomskim promenama i preporodu u ekonomskom smislu bez razvoja tržišnog načina privređivanja. U tim procesima razvoj finansijskog tržišta postaje jedan od osnovnih zadataka, jer ono predstavlja srce tržišne privrede i jedan od najvažnijih kanala povezivanja sa svetom. Na žalost, naš obrazovni sistem još uvek nedovoljno pažnje posvećuje izučavanju naučnih disciplina koje tretiraju ovu oblast ekonomske nauke. Cilj modula je da studente upozna sa osnovnim znanjima iz oblasti finansijskih tržišta i berzi, koje neupućenim korisnicima ponekad izgledaju mistično i tajanstveno.

Nastavni metod
Modul je koncipiran tako da pored sticanja osnovnih znanja, studenti imaju i praktičan rad i obuku kroz simuliranje berzanskog poslovanja. Tokom rada, neki studenti će osetiti radost dobitka, a drugi gorčinu gubitka, sa čime se skoro svakodnevno suočavaju milioni ljudi širom sveta. Na taj način će biti u prilici da popune jednu ogromnu prazninu koja postoji u njihovim znanjima, a koja nije stvar isključivo ekonomskog obrazovanja, već opšte kulture. Nadamo se da će što pre ova znanja zatrebati našim studentima. U toku trajanja modula predviđene su i odgovarajuće posete Beogradskoj berzi i nekoj od brokerskih kuća.

Program

1. Osnovni elementi finansiskog sistema
2. Savremena finansijska tržišta
3. Pojam, značaj i podela finansijskih tržišta
4. Prikaz svetskih berzi
5. Najznačajnije finansijske institucije kao učesnici na finansijskom tržištu
6. Podela, nastanak i razvoj berzi
7. Pristupi regulativi finansijkih tržišta
8. Beogradska berza - poseta
9. Elementarno o portfolio menadžmentu – praktični aspekti
10. Aktuelni trenutak razvoja domaćeg finansijskog sistema i tržišta
11. Uloga akcijskog fonda u razvoju finansijskog tržišta u Srbiji
    

Voditelj modula: Vladimir M. Pavlović, Beogradska otvorena škola
Demonstrator: Ana Rakićević, Filološki fakultet

Cilj
Cilj ove obuke je da učesnicima pruži znanja i izvore koji su potrebni kako bi razvijali veštinu pisanja delotvornih predloga za praktičnu politiku. Polaznicima modula predstavljeni su osnovni elementi i aspekti praktične politike, kako bi metodološki pravilno pristupili rešavanju problema i ostvarivanju ciljeva definisanih u predlogu praktične politike.

Poseban akcenat u toku predavanja stavljen je na osposobljavanje polaznika za samostalan rad u oblasti realizacije i kreiranja praktične politike, pri čemu su studenti kroz grupni rad pristupali pisanju predloga praktične politike i aktivno, uz pomoć voditelja modula na konkretnim primerima savladali i naučili da manipulišu sadržajima bitnim za ostvarivanje određenih društvenih ciljeva.

Nastavni metod
U prirodi ove obuke je da bude praktična i da pogađa potrebe njenih učesnika. Metodologija obuke se temelji na aktivnom učešću, uz naglasak na analizi autentičnih primera predloga za praktičnu politiku i primeni znanja i veština na kontekst u kom učesnici pišu predloge. U metodološko, smislu posebna pažnja posvećuje se atmosferi u kojoj je učesnik u centru pažnje, koja je interaktivna; učenju kroz praksu i radu u parovima i manjim grupama kako bi se uspostavila interakcija među učesnicima. Učesnici imaju ulogu informisanih i odgovornih odraslih polaznika, a treneri ulogu facilitatora.

Program

1. Osnovni pojmovi praktične politike
2. Vrsta i strukture predloga praktične politike
3. Mreža praktične politike
4. Struktura predloga praktične politike
5. Konsultacije – pisanje predloga praktične politike
6. Konsultacije - pisanje predloga praktične politike
7. Konsultacije - pisanje predloga praktične politike
8. Predaja radnih verzija predloga praktične politike
9. Predaja radnih verzija predloga praktične politike
10. Predaja finalnih verzija predloga za praktične politike
11. Prezentacija predloga praktične politike

Voditelj modula: dr Slobodan Marković, Fakultet političkih nauka
Demonstrator: Jelena Manić, Filozofski fakultet

Nastavni metod
Način obrade tema uslovljen je multidisciplinarnošću i programskim ciljem ovog modula, što podrazumeva aktivniju ulogu studenata, čije se učešće ne može svoditi na pasivno slušanje klasičnih predavanja. Studentima će biti prezentovana i relevantna literatura.

Program

1. Kultura i civilizacija
2. Heleni nasuprot Varvarima
3. Rimski limes – granica dugog trajanja
4. Vizantijski komonvelt i zapadno hrišćanstvo
5. Srednjevekovna Srbija između Istoka i Zapada
6. Tribina. Da li civilizacije sukobljavaju ili prožimaju?
7. Turkofoibija: evropski strah od drugog
8. Orijentalizam – zapadno viđenje Otomanskog nasleđa
9. Balkan u eri globalizacije
10. Balkanizam: zapadno viđenje Balkana
11. Tribina: Da li je Balkan deo Evrope?

::: Poslovna kultura

Nastavni metod

• Predavanja: Uvod u temu.
• Vežbanja: Rasprava tokom i nakon predavanja; analiza situacija i parametara u prvom bloku; rešavanje praktičnih oglednih problema u drugom, trećem i četvrtom bloku.
• Samostalan rad: Analize stvarnih i konstruisanih situacija; izrada koncepta i pisanje najmanje jednog rada.

1. Tehnike sticanja znanja;
   1.1. Činioci učenja; Varijable pod kontrolom i van kontrole; Odnos između nastavnika, studenta, grupe i gradiva;
   1.2. Planiranje i organizacija učenja; Predavanja, veabe i beleženje; čitanje i beleženje; Ispit i druge prezentacije znanja;
2. Tehnika pisanja radova;
   2.1. Teorije, metode i tehnike; Interdisciplinarnost; Izbor teme; Formulisanje problema i pristupa;
   2.2. Priprema za rad i prikupljanje građe; Dispozicija i kompozicija; Koncept;
   2.3. Jezičke odlike; Saopštavanje i priprema za štampu.

::: Prezentacija naučnog rada

Voditelj modula: prof. dr Aleksandar Kostić, Filozofski fakultet
Demonstrator: Vladeta Milin, Filozofski fakultet